Religija i verske zajednice
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Visoka poslovna škola

S A D R Ž A J
I POJAM RELIGIJE ………………………………………………………………………4
II NASTANAK RELIGIJE ………………………………………………………………..4
III DEFIICIJE RELIGIJE ………………………………………………………………….5
“verovanje u sveto“..............................................................................................5
“vera u nad-prirodno”………………………………………...............................6
“vera u boga” …………………………………………………………………...6
D. “osećanje zavisnosti“ ............................................................................................6
E. „svet reda nasuprot svetu nereda“ .........................................................................6
IV SOCIOLOGIJA RELIGIJE .............................................................................................6
TEORIJSKI PRAVCI U SOCIOLOGIJI RELIGIJE...........................................7
METOD SOCIOLOGIJE RELIGIJE ...................................................................7
V FUNKCIJA RELIGIJE .....................................................................................................8
SOCIJALNA FUNKCIJA ...................................................................................8
KOMPENZATORSKA FUNKCIJA ..................................................................8
SAZNAJNA FUNKCIJA ....................................................................................8
VI ISTORIJSKI RAZVOJ RELIGIJE ................................................................................9
ANIMIZAM ........................................................................................................9
TOTEMIZAM .....................................................................................................9
KULT PRIRODE ................................................................................................9
TEIZAM ............................................................................................................10
POLITEIZAM ...................................................................................................10
MONOTEIZAM ................................................................................................10
VII SAVREMENO DRUŠTVO I RELIGIJA ....................................................................10
VIII VERSKE ZAJEDNICE ..............................................................................................12
HRIŠĆANSTVO ...............................................................................................12
JUDAIZAM ......................................................................................................13
ISLAM ...............................................................................................................13
HINDUIZAM ....................................................................................................13
BUDIZAM, KONFUČIJANIZAM, TAOIZAM ...............................................13
IX TIPOVI VERSKIH ORGANIZACIJA .........................................................................14
X NOVI VERSKI POKRETI ............................................................................................15
XI MILENARISTIČKI POKRETI ....................................................................................16
XII FUNDAMENTALIZAM .............................................................................................16
I POJAM RELIGIJE
O religiji postoji mnogo stavova i metodoloških pristupa. Najučestalije je ono gde se religija definiše kao verovanje u boga, odnosno “vera u onostrani svet” . Pojam religija potice od latinske reci religio-vera, veroispovest. Pojam oznacava duhovnu vezu izmedju boga i coveka.
Postoje razna tumačenja religije, ali su sa sociološkog aspekta najvaznija učenja Marksa, Dirkema i Vebera. Oni su smatrali da je religija u sustini iluzija, da je drugi svet o kome ona govori,u stvari stvarni svet iskrivljen kroz prizmu religijskog simbolizma. Po Marksu je “religija opijum za narod”, i kao takva pruza opravdanje za nejednakosti u drustvu izmedju bogatih i siromasnih. Marks je prihvatio gledište da religija predstavlja samootudjenje čoveka. Po Marksu, religija odlaže sreću i blagostanje za zagrobni život, a pripoveda pomirljivo prihvatanje postojećih uslova u ovom životu.na ovaj način se, obećanjem onoga što će biti na onom svetu, pažnja ljudi odvraća od nejednakosti i nepravdi na ovom. Verskia uverenja i vrednosti često pružaju opravdanje za nejednakosti izmedju bogatih i siromašnih ,moćnih i slabih. Dirkem je uočio kohezionu funkcije religije jer trazi da se ljudi redovno sastaju kako bi potvrdili svoja zajednicka verovanja i vrednosti. Po Dirkemu,religija podrazumeva redovne ceremonijalne i ritualne radnje radi kojih se okuplja grupa vernika. U kolektivnim ceremonijalima potvrdjuje se i osnažuje osećaj solidarnosti unutar grupe. Ceremonijali odvlače pojedinca od svakodnevnih briga društvenog života u jednu uzvišenu sferu, u kojoj on oseća da je u dodiru s višim silama. Te više sile se pripisuju totemu, svetom predmetu, koji se obožava.Na ovaj način, religija se ne svodi samo na niz osećanja i radnji - ona, u stvari, uslovljava način mišljenja pojedinca u tradicionalnim kulturama. Veber je uvideo znacaj religije koji je ona imala u drustvenim promenama, posebno u razvoju zapadnog kapitalizma. Najveći deo svoje pažnje , Veber je koncentrisao na ono što je nazvao svetske religije ,to jest na one religije koje su privukle najviše vernika i time uticale na tok planetarne istorije. Tako je protestanizam - naročito puritanizam - bio izvorište kapitalističkog pogleda na svet koji nalazimo na modernom Zapadu. Prvi preduzetnici uglavnom su bili kalvinisti. Njihova težnja za uspehom, koja je pomogla da dodje do ekonomskog razvoja na Zapadu, prvobitno je bila podstaknuta željom da se služi Bogu. Za njih je materijalni uspeh bio znak božanske naklonosti.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]